TIŠINA

Zuji tišina, muk
Slušam taj zvuk,
Zvuk bez tona,
Ton bez šuma.
Odzvanja tišina,
U meni milaina.
Tako divna akustika,
Mozak mi je prava rustika,
Svaki nerv je opušten,
Ćelije spavaju,
U njima tonovi bezglasni obitavaju
I neuroni na njima odmaraju.
Takva tišina
Prava je milina.
I vreme je stalo,
Zaigraću u toj tišini još malo.
A onda kad muk stane
Čuću umilni zvuk džungle, stepe, tundre i savane.

OSEĆANJA DUŠE

Teško je reći ono
što nikada nisi osetio a ne lagati
Lako je reći ono što misliš
A osećaš bez istine.
Jezik duše su osećanja bez reči
Puna istine i žestine.
Usta ne postoje
jer ne mogu da govore laži
Oči su usahle
jer suza više nema.
Isparile su na žaru ljubavi.
Um je suvišan
jer muti osećanja kašikom sebičnih misli.
Duša je slobodna i odlazi
u visine,
daleko od svih lažljvih usta,
varljivih očiju i palacavog jezika.
Ona leti put sjajnih zvezda,
leti svome jatu
i kulapa se kao puzla
u Božiju sliku bez granica,
laži, licemerja i suvišnih reči
U sliku stvaranja svog Stvoritelja.

BUĐENJE

U mom srcu zora,
u njoj sada sviće
novi dan biće
na mom licu nema bora
umijeno sa svetlosnog izvora.
Oči dalje vide,
usne jače ljube.
Dobih krila anđela,
vinuh se put duge
i videh anđele druge,
čuh milozvučne pesme.
Igralo je srce moje od te sreće.
Ljudi ovo nije za čuđenje
Nastupilo je Novo doba,
nastupilo je kolektivno Buđenje.