петак, 24. јул 2009.

Pre dve godine sam dobila E-mail bez ikakve adrese pošiljaoca što mi je bilo neverovatno. Još neverovatnije je to da sam ga nakon čitanja izgubila bez ikakvog brisanja.
Ne znam da li se ovo još nekome desilo ali meni je. U tom pismu sam pročitala o tome da li želim da se "vanzemaljci" pojave, razloge i td. i nakon mog odgovora to je sve nestalo. Veoma zanimljivo ali mi je žao što nisam mogla usnimiti i tako sačuvati ovu divnu poruku. Pogađate koji je moj odgovor? Naravno da DA.
Šta biste vi odgovorili?
Samo da kažem da se oni neće pojaviti bez želje većine /bar za sada/ i da za njihovo postojanje u našoj orbiti znaju sve vlade sveta i da su oni ti koji zataškavaju kako bi još mogli manipulisati ljudima.

субота, 18. јул 2009.

21.12.2012. "DAN D"

Na mnogim sajtovima i forumima mogu se naći raznorazna objašnjenja vezana za ovu godinu. To sve možete naći na Netu, a ja ću vam ispričati svoj doživljaj od pre 27 godina.
Tada sam bila klika koja je sa svojih 12 godina znala da je različita od svojih vršnjaka i ostalih ljudi u okruženju (kao da sam "pala sa Marsa"). Ra različitost je datirala još od najranijeg detinjstva a sećanja na najneverovatnija dešavanja sežu još iz prethodnog života na jednoj posve drugačijoj planeti. Bivala sam "gušena" objašnjenjima od strane odraslih ali sam "ostala svoja" i mnogo patila usled te neshvaćenosti.
Konačno podršku i objašnjenjesvog postojanja našla sam u svojoj "braći" iz daleke Galaksije (za zemaljske pojmove).
Jedne noći, te davne godine, probuđena sam sedela u krevetu i ugledala "nju-njega" - poslatog humanoida koji mi je telepatski (tačnije kanalisanim zrakom svetlosti ka mom "trećem oku") prenosio slike i komunikacionu vezu sa svojim srodnicima. Na sva pitanja sam dobila odgovore, videla svoju prethodnu misiju i buduće događaje odsudne za ovu divnu planetu na kojoj trenutno egzistiram.
Prošlost nije bitna ali budućnost ove civilizacije nije ni malo sjajna. Videla sam stravična razaranja i moju misiju za pomoć čovečanstvu. "Kvazi nauka" je mnogo "umešala prste" u održanje života na ovoj planeti koje Viša bića ne smeju i ne mogu tolerisati jer planeta "plače".
Buđenje mnogih bića (sadašnjih ljudi) je odavno završeno i njihovo povezivanje u globalnu mrežu je u toku a sa ciljem pomoći čovečanstvu ( tačnije ljudi koji su pozitivni ) kako bi se evakuacija obavila na vreme. Šatlovi koje ćete videti biće u orbiti planete i biće dovoljna samo vaša želja da budete spašeni. Samo je potrebno izaći van svog doma i bez ikakvog straha u sebi. Svi manji šatlovi će prihvatati svetlosnim snopom ljude koji će biti transportovani na matične brodove koji se već sada nalaze u našoj Galaksiji.Niko neće moći "silom" uticati na drugog da se spasi već će se to odvijati samo sopstvenom slobodnom voljom. Sve životinje će biti automatski "prenete". Na matičnim brodovima će svako naći svog voljenog i nastaviti svoje postojanje u mnogo boljem svetu. Kada ova planeta bude "očišćena" a loši ljudi dematerijalizovani tada će oni koji žele biti vraćeni sa većim znanjem i mogućnostima. Oni koji odluče da će biti kosrisniji na drugim planetama biće tamo i poslati. Razlika između svesti ljudi sadašnjosti i svetsi u budućnopsti biće ogromna. Tome će ljudima doprineti ulazak u 5. dimenziju i učenje na brodovima od strane naše starije braće iz Svemira.
BUDIMO LJUBAV, ŠIRIMO LJUBAV, ŽIVIMO LJUBAV!
Sve Vas volim

субота, 11. јул 2009.

Pitam se samo gde su granice ljudske destrukcije?????
Naime, ovog jutra sam bila svedok zlostavljanja jadne životinje a posle i klanja na sred veoma prometne ulice u Paraćinu.
Sedeći za kompom čula sam skičanje i kako su vrata bila otvorena ugledah jednog tipa kako sekirom udara po glavi sirotu životinju (svinju) dok je drugi drži konopcem. Istrčala sam vani i zapretila da ću zvati policiju na šta se obojica nisu ni osvrnuli. Pozvala sam policijsku stanicu i sva usplahirena objasnila o čemu se radi, pitala kome uopšte da se obratim na šta je usledilo ćutanje i prekid veze.Napominjem da tablica na traktoru nije bilo.
Ovo je uradila osoba koja je "intelektualac"- profesor u jednoj osnovnoj školi koga sam prepoznala, poznavala i koji više za mene ne postoji kao čovek.
Kajem se samo što nisam ovaj nemili događaj snimila ali to mi tada nije ni palo na pamet.
Dolazi "zadnje vreme" - sve je evidentnije na žalost.